СУМРАК НА ЛИВАДИ - Десанка Максимовић

Чује се у трави глас ливадских птица;
гуштер се и змија тихо за сан спрема;
заспало крило широких вратница;
плот повио рамена и дрема.

Сањиво благи су прсти трна злога;
нишу се и грле танка цветна бића;
као спокојна свећа богатога
гори на јарку жути цвет љутића.

Претвара се у честу поспалих кровова
отровница црнородна кукута.
Хитају бубе пут својих ровова:
срце ноћи је пало сред ливадског скута.