НАПУШТЕНА ДЕВОЈКА - Десанка Максимовић

Отишао је јутрос,
преко свих прешао прагова;
остала сам сама;
али сја од златних трагова
живота мога тама.

Отишао је јутрос
са првим лишћем низ воду,
низ мутни талас речни;
али они што заувек оду
као богови постају вечни.

Његово срце од кости
тврђе је било и од кремена;
али ја плачем од самилости,
ја бих тежину његовог бремена
на себе узела.

Отиша је јутрос.
Мирно је прошао крај распећа,
крај руже уз стазу цвета;
али љубав моја као свећа
празнична гори света.