КУЋА У ЗОРИ - Десанка Максимовић

Кад кажем, зачудиће се цео свет,
али речи моје љубав носи:
кућа твоја личи на горски цвет,
цвет румени у роси.

Видела сам је кришом једне зоре,
била је још топла и тиха од сна,
била је као гнездо наврх горе
окупана небом сва.

Затворена као срце твоје била су врата,
брег у даљини треперио плав.
Украдена радост ова била ми је плата
за бол, за растанак, за заборав.