ЋУК - Десанка Максимовић

Као полудели пророк, ћук
из дубине таме виче.
Можда суморни његов хук
судбину моју прориче.

Можда је ноћас изгубио вид,
па моли и запомаже.
Можда је пао на оштру хрид,
па ме зове да ми каже.

Дозива из таме његов глас,
виче ме без предаха.
Морам поћи, мада ко клас
од чудног дрхтим страха.

Морам низ шумски сићи мост
да видим шта се збива,
зашто кроз ноћ тај кобни гост
суморно мене дозива;

зашто небески цели свод
пун је његових јаука.
Морам у ноћ, па ма шта год
од слепог чула ћука.