ЧИЧА ЈАНКО - Десанка Максимовић

Негде у детињству стоји чича Јанко
с осмехом пуна месеца;
више него каквом цилиндру су се деца
дивила његовом фесу без кићанке.

Чим се фес зацрвени иза живице
и лик шеретски, а питом,
полете деца њему као живина
кад се појави ко са пуним ситом.

Јанка не чека да чисти двориште,
нити да купи шљиве у воћњаку, -
ни да се пење по орахе на таван,
није била дужност чича Јанку.

Чим уђе у кућу, зачује се аван
као пред Божић и као пред Славу -
од свих послова волео је највише
да пржи и да туца каву.

Помислим ли на детињство,
Јанко рупи у сећање као филмски
познати нам глумац тога доба,
или рођак блиски,
и на пржену каву замирише соба.