Где је страшни тамничар што чува врата овог живота?
У ноћ лако трипут куцнем танким прстом по железу вратница иза којих он седи. Нико се не одзива.
Непрозирни застори поноћи висе на окнима иза којих он промиче мукло. На шта мисли, ходећи тако иза њих, када ми се не одзива?
Где је ноћас ћутљиви тамничар, ја бих хтела да ми тихо, тихо отвори врата која чува.
Нема коментара:
Постави коментар