Када буде час буре изаћи ћу на висораван.
Биће тад, као у први земље дан, помешани ветрови са сунцем, страх земље са страшним гласовима неба, мириси облака са жарким дахом пожара.
Испловиће на површину душе све што је у њој било сахрањено. Проћи ће пред мојим погледом цео живот, као литија крај цркве.
А кад дојезде громови на висораван, као стари бог за богом на свој престо, бацајући ватрен гнев из очију, поздравићу их радосно.
И кад пастири сутрадан дотерају стада на висораван, смејаће се сунчев сјај у гранама.
Нема коментара:
Постави коментар