ХРАБРИ ЧАСОВИ - Светислав Стефановић

Не дај се, душо, уљуљкати млака
Мирисом жуди, ни музиком снова;
Ослухни тресак бунтовних громова
И муке слабих, и нем бол јунака.

И као земља под сенком облака,
Што тешким градом смрт и пустош прете
У чистој сласти силе, не да свете -
Ти буди трпњом поносна и јака.

Изложи своје обнажене груди
Копљима бола, стрелама злоћуди.
И кад од рана облада те лелуј,

Зарију грчем смрти страшни нокти -
Ти јекни песмом - дошао је рок ти -
Силном к`о море, слободном к`о олуј.