ДУГА - Душан Васиљев

Ја сам данас немо гледао за дугом,
и када је ње нестало
плакао сам у предвечерју,
тежи једном тешком тугом
и сиротнији једном белом надом;
и празнину у моме срцу
не могу да испуним смехом
или овом шареном маскарадом,

овим лутањем без циља, што се
зове животом...
И моје срце дрхти,
као да га црне страсти у понор носе,

или као да је у добу римском
на Каптолу гракнула дивља гуска;
или као када јекне
очајан крик у сутону зимском.