СВЕТИ БОЛ - Светислав Стефановић

Кроз душу ми струји мелодија плача,
Свечана ко тужан дан пун бела сјаја,
И болна ко песма мога завичаја -
Кроз душу ми струји мелодија плача.

Облива ми мисли све, ко поноћ мрачна
Широка и тајна, без циља, без краја -
Та суморна песма мога завичаја
Облива ми мисли све ко поноћ мрачна.

Она има душу, чар лепоте позне;
Над умрлим царством поникла је она
С гордошћу жртава судбе немислосне.

Као празник душа срца ми се косне
Та сумрона песма без циља, без краја,
Горда болом песма мога завичаја.