Гле речи моје гурнуте у метеж,
али речи моје немају лице.
Изнад утрине расипа се њихов лик
и ја ћу препознати своје речи
и један зарез што глаткој
површини сеже.
Ја ћу препознати своју реч
као и огртач своје душе у празнини
и пепео у тишини изгореле мисли,
и лик што лебди над грчом њеним.
Доћи ће моје речи
на свадбу са плавим сводом,
са земљом и водом,
и венчаће нас мишљу...
Моје речи у отиску кажипрста.
али речи моје немају лице.
Изнад утрине расипа се њихов лик
и ја ћу препознати своје речи
и један зарез што глаткој
површини сеже.
Ја ћу препознати своју реч
као и огртач своје душе у празнини
и пепео у тишини изгореле мисли,
и лик што лебди над грчом њеним.
Доћи ће моје речи
на свадбу са плавим сводом,
са земљом и водом,
и венчаће нас мишљу...
Моје речи у отиску кажипрста.
Нема коментара:
Постави коментар