ПЛЕС ЉУБАВИ - Милета Томић Мимо

Немој да нас лажу и обмањују више
они који ни себе ни истину живота не спознаше;
да нам живот овај, један, непоновљиви, пуни, 
не прође узалуд, без задовољства, у празнини.

Погледај, жено, оног ко те зове, плес не избегавај,
и, ако и ти игру пожелиш - тада још и похитај;
никаквог греха нема, сумње, нити забране
у лепоти љубавног плеса мушкарца и жене.

Ако све то није себично, и није похлепно,
неприродно, бизарно, брутално, ни банално;
већ искрено и нежно, уз поштовање и меру,
ако ником не наноси патњу, и није на превару.

Сви смо ми љубави и неба разиграна деца,
која примају дар свевишњег оца и творца;
ми смо цвеће космоса разноврсно изникло,
чије се боје и мириси шире и уздижу високо.

О, хармонијо, света, радости свега створеног,
све то још испуни љубављу душе, насталу из вечног;
да не нестане склада, и плеса, мушкарца и жене,
нека томе и ова песма допринесе и помогне.