О УЗРОКУ И СТВАРАЊУ (посвећено једном и истинитом Богу) - Милета Томић Мимо

Овако замишљам,
тако ми мудри рекоше,
ово сам разумео,
то сада свима причам:

У почетку, али без почетка,
беше Једно без другог, ал` све,
или је нестало, или није настало,
или није ни настало, ни ненастало...

Као ваздух без ваздуха,
као простор без простора,
ни овде, ни тамо, ни било где, а свуда,
или је знало, или је само спознало...

То је другачије до овог,
и другачије од оног,
и другачије од другачијег;
а јесте ово, и оно, и другачије...

Могло је што је могло,
и моћи ће што ће моћи,
и у свему је заувек,
и изван свега је безвремено...

И помисли или рече:
бићу ја и бићу све,
живећу као један и као многи,
тражиће ме, а бићемо сами у себи...

П.С.: Апсолут, у свом највишем стању јединста, је средњег рода (без полова)