У КОСМОСУ НЕМА МОРАЛА - Првослав Ралић

Први пут се види цела земља наша
шта ће човек доле у завоју радости
о док се плави зелени и жути планета наша
човек одозго гледа дотрајале младости

Велика је срећа што у космосу нема морала
што без Ван Гога ни сунцокрета не би било
човекова душа је сав неред и хаос покрала
птице небеске одлепљују једно по једно крило

Иза угла свет из стена ред из траве јед
добро је што сви од мере беже
није више тај човек тако далеко и тако сед
у нама се космос у пламен свеће сажеже