НАДЗЕМАЉСКА ЉУБАВНА ПЕСМА ("Волети до неба") - Милета Томић Мимо

Замириса миро на твојој кожи,
и ланена поља заталасаше у коси;
на уснама твојим зарумени божур,
беле су ти раде избелеле лице
- у очима засијаше плаве љубичице.

Све се то у трену вечности догоди,
кад те загрлих и душу ти додирнух;
ех, да умем, као што не умем,
да сву ту сласт и радост опишем
- небеска креацијо, рајска лепотице.