ВИЗИЈА ИЗ РАТА - Душан Васиљев

Засвираше негде гајде, и гости
полегаше крај Белог Ћилима,
и северњача се успела
изнад Гриничке звездарнице.

(Страшно је: место тела
само кости, кости, кости!)

А ја, разбарушен, гладан,
као на крилима
одлећем у свет непознат, студен и хладан.

(О, место цеста,
мртви трупови на хиљаду места!)

И пред очима не могох мрак заборава стрти,
јер један тмуран акорд, из јама,
јецаше, и од срама
запловио сам таласом смрти.

(О, место младости,
те бескрајне, безмерне гадости!)