НОСТАЛГИЈА - Душан Васиљев

Са сваким нам је пољупцем живот краћи,
и са сваким уздахом што дршће;
и за крај нас везује све чвршће
сваки покрет којим се тебе желим дотаћи.

И онда, веруј; залуд је све;
ту нема ништа више да се каже;
ту ни раскалашно Сунце не помаже,
кад већ снагу своју страћи.

И кад опазиш дах смрти на врту,
и кад осетиш дах смрти на врату,
видећеш на лицу мом једну црту
тужну, непознату...

Немој тада да мислиш о животу,
који је сваким даном плићи
и већ скоро сасвим прош`о;

него о сну једном снивај
који је пош`о,
али никад неће стићи...

Да, неће стићи.