ЛЕПА НЕРА - Љубомир Кићановић

Лепа Неро, кад те спазих
Оног дивног мајског дана,
У цветњаку крај зумбула
Испод плавих јоргована.

Кад ти загледах бистре очи,
таласасту косу црну,
Мал` ми срце не искочи
Умал`, душо, не посрну`.

Ти ми осмех мио пружи,
Па забаци плећа мени,
Те ти лице жаром плану
И к`о ружа порумени.

Да ми ти је осмех скрнут
Са алевих тих усана,
Не б` жалио с тобом цркнут`
У густишу јоргована.

Твој ми мирис души годи,
Дражи ми је до бела крина,
Па те, душо, нежно љубим
Нег` јединог мајка сина.

Је л` кол`ко сам света прошо
Лепше цуре нисам глед`о,
Па те, душо, нежно љубим
К`о једино мајка чедо.

Ја од тада лутам, чезнем,
Покрај двора цветног твог,
А ти ми се оку скриваш...
Зато нек` ти суди Бог.