ЗАПЛОВИ КА НЕБУ - Ксенија Станковић

Узми ме за руку. Покажи ми светлост.
Обасјај ми дане у лудилу мрака.
Окрени кормило брода живота
и пристани у мојој луци.

Бескрајан понор и вртлог... Олује бришу ми стазе.
Од тебе ветар ме гура.
Затекла сам тишину како ми ломи стене.
Затекла сам и црва како ми таласе сече.
Затекла сам мучнину како ми поноћ милује.

Држи ми чврсто руке. Говори немо од бола.
Склони ми косу са сузе - пући ће капља.

Пролазе дани.
Дани су ту, па оду. Промене слику ружног у лепо
и оду, баш као и твој брод.
Машем кроз маглу галебу што на његову катарку слеће.

Пусти ми руке. Одвежи ме од себе. Желим да патим.
Желим да памтим само то да си био ту некада.
Не грли ми рамена. Не љуби ми очи.
Не дирај ми сузе нек` слобдоно теку.
Не блажи ми тугу. Не видај ми ране.

Сунце топло греје. Море ти је мирно. Заплови ка небу.