САМ И ЈЕДИНИ - Светислав Стефановић

О камо они дани узрујани,
Дани без наде, љубави и вере,
Кад душа трепти ко рањено звере -
О камо они дани очајани?

Када ти срце никоме не брани,
Да га рашчупа, да га кида, дере,
Знајућ` у своме пркосу без мере,
Да тебе ништ` до сам ти не сахрани!

Кад осећаш да разбит не мож` нико
Тај ковчег, живот, што ти вечност даде;
А пукне л` сам, на време, нит ће ико

Оваки исти моћи створити каде,
Као што није осетио нико
Бол твоје ране, нити твоје јаде.