ЋУТАЊЕ - Миленко Јевђевић

Ћути јутро, ћути дан,
и бестидно ћути вече,
утихнуо и наш сан,
ријека стоји, а муљ тече.

Ћуте пушке у сошкама,
на одсуству трубач је,
ко мотка под кокошкама
ћути пијевац, ћути све.

Несигурна чами крв,
ништа да је поведе,
у јабуци ћути црв
док је сву не поједе.

Зрно ћути, не ниче,
и у грлу стао вик,
нијема псовка промиче,
ћути чак и предсједник.

Гдје су врата? Шта се збива!?
Сви крај пута ћуте знаци.
Један пјесник главу скрива,
срећом - ћуте и јатаци.