ЈЕДНА СУГЕСТИЈА - Светислав Стефановић

Летњи да, ал хладан, пун влаге, облака,
Осећам с језом силу више ћуди,
У часу овом, место жеге, студи.
Згрчена гомила снуждених сељака,

Болести, рана, прљавштине пуна,
А с неким страхом побожним у груди!
Пред њима луда знаница им блуди,
На глави јој од цвећа дивља круна.

И кука, плаче, гласом монотоним
О својој беди, о спасу у смрти
У оном бунару. Њезин глас тај крти

Гле, да и мени и људима оним
Натура: да смо неком ћуди снажном,
Ко у бунару узаном и влажном.