ПЕСНИЧКА МЕДИТАЦИЈА О СВЕМУ И ЈЕДНОМ - Милета Томић Мимо

Ко сам, шта сам, одакле сам и где сам,
какав сам уствари и зашто сам такав;
да ли сам једно у свему створеном
ил` неиспољено све у наслућеном Једном?

Живи ли у мени који од многих песника знаних,
ил` мудрац неки давни, још једном нерођени;
да ли сам ја Тагоре, Леопарди или жедни Хајам,
можда сам Конфучије, можда Парацелзус или Лао Це?

Читам ли у себи речи Новалиса, Гетеа ил` Хесеа,
чујем ли поруке Патанђалија, ил` Буде, пророка и Спаситеља света;
да ли сам сада и колико, свима њима, као биће, сличан,
и да ли неко, заувек, другачији може или треба бити?

Има ли ме у романима и песмама вољеним,
у жељама, тежњама, обећањима и стрепњама;
јесам ли облик, ил` истина неизречена,
ил` само покрет, ил` бит трајања неухватљивог?

Да ли сам грмљавина, облак или киша,
ил` патња света што у љубави вечној замире;
јесам ли вихор ил` небо натмурено,
ил` нада, ил` светлост што се у даљини ведри?

Да ли сам жега, лахор или извор,
ил` игра сенки у хладу платана;
да ли сам цвет у трави на пољу,
ил` дах живота што никад не пролази?

Да ли сам овде, или онде, или негде тамо,
и где ли све то, заправо, јесте;
зовем ли се неким засебним именом,
или име Живот са свим, осталим, имам?

П.П.: Коментар ЈЂ: "Принео си дар највишем Господару неба"