САЗНАЊЕ - Душан Васиљев

Да ће Младост брзо проћи, ми знамо,
ко љубав права, плава,
или ко ветрић, кад нам прелети изнад глава,
без жеље да се врати.

Или као машта, кад се заигра смело,
и мислиш све да си сниво.

Ми знамо да је Лето доба што све позлати
својом зрелом, отемном тугом.
Зар није срећан онај ко вечно за нечим тужи,
ко жали за бледим маглама,
или зато што је небо сиво?

Знамо и то да је неизбежна
после лета несањана Смрт:
Све у нама ћути
и чека... и чека... и чека... -
.....................................................
И пролети Јесен
......................................................
И заридају жене
......................................................
Лишће на дрвећу од страха пожути
а Живот у нама почне да вене...