СУНЦЕ - Божидар Станар

Радујем се буктињи злата течног,
што се на блиском хоризонту помаља,
држећи се уходаног пута вјечног
који вјерно, из дана у дан, понавља.

У цијелом га држи сила небеска,
пуштајући до нас благодет топлоте,
што их носи одсјај неизмјерног бљеска,
као вјечни залог за наше животе.

А када за три копља над истоком скочи,
стерући над биље свој блажени осмијех,
при погледу у њег засузе ти очи.

Када мине зенит и нагне да пада,
све што љуби свјетлост, на починак крене,
јер је златни грумен допао запада.

Рогатица, јануар 2005.