СМРТ НЕГДЕ НА УЛИЦИ - Душан Васиљев

Смрт, та вечно жељна блудница,
сваки ми дан украде
од крви једну кап,
и један ми дах из груди отме,
и подводи ми жене младе
да ми још сутра уклопе штап.

И ја залуд певам кроз дуге
ноћи, кад немам сна, -
сваке ми зоре осване проза:
бронхитис или туберкулоза,
на образу са жутим ружама;
и то, да ћу једног дана
нестати негде на улици,
или на нечијим рукама.

И кад ми Смрт разбије лире
и мојом црвеном крвљу
напуни своје путире -
да ли ће Неко пролити за мном сузу?...