ЛУТАМ - Ксенија Станковић

Склопи ми очи, пусти ме да сањам,
миришу јагоде на бол, на крв, на ветар
Сунце се угасило.
Неким чудним именом те зовем,
а ти се увек враћаш самоћи,
тами која те гута.

Дотакни ме. Певај ми о смрти.
Склопи ми очи. Пусти ме да сањам.
Некада је над земљом сијало Сунце
временом окренуто нама, лицем према мору,
погледом у даљину.
Бесциљан и празан поглед који нико
није могао да протумачи.
Зато се угасило.

Тражим праву реч не бих ли се пронашла.
Остави ме да бих те чекала.
То ми је навика.
НАРАВНО, млада сам.
Живим како ја хоћу.
У праву си, ја још увек ЛУТАМ.