ЗА ЊЕН ПРАЗНИК - Миодраг Мијо Никић

Сунце на снежном пропланку
срећа у дивној души
сјај у црном оку
трзај у витком телу.

Прамен сребрнасте косе
на уздрхталом ветру
слива се низ лице
открива истинску лепоту.

Погледом разбуктале ватре
топли лед у мом бићу
тутњи вулкан пробуђени
у задрхталом срцу.

Прилазим лаганим кораком
снагом највећег ратника
прободеног аморовом стрелом
падам у њен загрљај.

Осми март је душо
црвене лале подрхтавају
у савијеној руци
преко њеног рамена.