БУРА У ЗОРУ - Душан Васиљев

Уморно трепћу звезде и сањиво чкиље и зевају
и једна се за другом без жаљења и звука гаси,
као сирочићи који немају коме да се туже
ако им улица нанесе бол, увреду или шаке;
а у даљини помамни, силни громови севају
и кроз све сфере разлежу им се гласи,
и око сваког дрвета, грма, и око душе сваке
као јесења свила, као сећање на прошлост круже.

И Човек дрхтећи погледа у јечеће даљине плаве;
помисли: небо се тресе -
и сагне се
и плашт бога пребаци преко главе...