ПЈЕСМА ЗА МАРУ - Миленко Јевђевић

Гдје су сада јутра што са надом свићу?
Гдје је трепет срца и покорност ствари?
Куд је несто осмијех наточен у пићу?
Куд се дјела пјесма и минути стари?

Гдје нестаде вријеме, као вино младо,
кад је немир пјенио ка врху дамара,
и кад се животу наздрављало радо?
Гдје је она "Мара, кћи старог крчмара"?

Из њеног бокала не служи се више
ни младост, ни снови, ни јутарњи несни.
Сви гријеси што их ноћи оставише
нека живе још, бар у овој пјесми.