Имам ја својих сатанских часова,
Када би за ме пали сви обзири
И друго што ме с људским друштвом мири,
Животом смерним сред туште окова,
Ко мисо силна стегнута од слова.
Тада се огањ моје душе шири
И дахом, који рад га згасит, пири:
Тад сам у царству слободе духова.
И као мисо неказана, сјајна,
Очарава ми душу срећа тајна:
Блиста у дивљој, слободној наготи!
И знати да су без тог људи скоти -
Док мени то се ближи срећа крајна,
Ма само као разбојник Голготи.
Када би за ме пали сви обзири
И друго што ме с људским друштвом мири,
Животом смерним сред туште окова,
Ко мисо силна стегнута од слова.
Тада се огањ моје душе шири
И дахом, који рад га згасит, пири:
Тад сам у царству слободе духова.
И као мисо неказана, сјајна,
Очарава ми душу срећа тајна:
Блиста у дивљој, слободној наготи!
И знати да су без тог људи скоти -
Док мени то се ближи срећа крајна,
Ма само као разбојник Голготи.
Нема коментара:
Постави коментар