ХВАЛА ЉУБАВИ! - Светислав Стефановић

Плачи, моје срце, као некад ридај!
Нек бледи од суза румен моје крви.
Разби годост своју: расцепи се, кидај,
Понизи се у прах, где гамижу црви.

Буди опет јадно, немоћно, сирото;
Све одбаци даре; нека у таласи
Сви потону. Буди, ко да ти је ото
Живот све то, чим те виша сила краси.

Нек из ништавности таког понижења
Уздигне те љубав, док светови поју,
Да у часу томе твога васкрсења
Познаш да си дужно њој сву гордост своју.