СВЕДЕНА СВЕТЛОСТ - Првослав Ралић

Ево песме која очекује пад космичке хармоније
песма нереда која се крије од речи сувишних тамо
што се људи чуде што нема помрачења сунца
а мрак је стални и све је празно горе и негде.

У песму прашњаву космосом труни своју одору
Расковитлава се непознато и непризнато сазвежђе
птице из шуме директно у звезде улећу да горе
рибе из мора осветљавају једне ноћи своје очи.

Погледом у туђе месеце, зебње, хармоније ниске
у страсти високе, чист и леп живот у човека,
Космос одлаже за вечност "тајну учења"
јер је невидљив и нејасно духован за песму.

Ево песме у коју ускачу звезде падалице,
зелени гуштер и светост сведена у неказану реч