РАСВЕТЉАВАЊЕ СУНЦА - Првослав Ралић

Земља је крива што је страсна
Себи дозвољава свитања, дане заласке и ноћи
То на сунцу нема
Тамо је распаљени вечни дан
са гејзирима светлости

На сунцу је све изнад њега
На земљи све гмиже
Оно је поцрвенело а Земља позеленела
од стида. Отуда роса, киша и сузе, сва мора
сви слани ко сузе океани
Наплака се земља

Тек у језгру Земље по неко сећање на Сунце
Као на бивше време кад су се слагали

Кажу да има сунца ко звезда много
Ал` то није ствар Земље
јер је она сама неплодна
и више никога родити неће
Земља је људска тајна и њено топло је унутра

Са Сунцем знамо шта је: све је у њему за нас споља
и видљиво и топло, сукоб Земље у космосу
Распрскавају се дечији балони ко будуће звезде у лету.