уторак, 22. јул 2014.

ЈЕДНА ЖЕНА - Миленко Јевђевић

Данас, кад ништа вјечно није,
скрушен пред судбом милост молим
за један зрачак што још грије
и једну жену коју волим.

А јавила се она мени
као кад звијезда с неба падне
на један дан безимени,
на неутјешне, и на јадне.

У њој ће нада да се скраси
и преживјеле мисли њежне,
и нови дан ће да се спаси
од пролазности неизбјежне.

Нема коментара:

Постави коментар