ВЕЧНО ГЛАДАН - Првослав Ралић

Очи нам смањују свет, такве су нам очи
сунце се снизи до тучка, такво сунце није
шта то хоће човек који лута, да ли зна то
незнајући где то усиљено плута и што

Уши нам сажму свемирске звуке, што то чине
највећи део космичке музике човек не чује
она свет на најбољи начин чува, с те висине
а човек ту спава и тавори, нешто незнатно кује

Укусе света човек на маргине своди, пола не осећа
мирисе неба не зна и зато пред њима по Земљи пузи
њега напуштају сопствена жита, шта да чини вечно гладан
остаје ли му уклета нада, храброст псећа, плава боја на сузи