Јецају и струје, месечеви зраци,
Ко сребрна харфа месечина свира,
Пливају и тону маглени облаци
Ко акорди пуни кроз царство етира.
Трепте тихе воде и с чежњом дубина
Упијају у се звукове што жедне,
Дршћући ко круне воденог крина
Под дојмом блаженства мистерије једне.
Расклапљу се у сну очаране шкољке,
Издише површјем ко од злата пена,
И с немоћи тихом једне слатке бољке
Дрхти месечина звуцима Шопена.
Ко сребрна харфа месечина свира,
Пливају и тону маглени облаци
Ко акорди пуни кроз царство етира.
Трепте тихе воде и с чежњом дубина
Упијају у се звукове што жедне,
Дршћући ко круне воденог крина
Под дојмом блаженства мистерије једне.
Расклапљу се у сну очаране шкољке,
Издише површјем ко од злата пена,
И с немоћи тихом једне слатке бољке
Дрхти месечина звуцима Шопена.
Нема коментара:
Постави коментар