Сишем до дна песму младости и цвета.
Као меки, цветни снег јабуке ране,
Што ми тихи ветри, љубећ сочне гране,
Доносе; с музиком младости и цвета.
Валом заборава топим горке дане.
Ко пупољад млада што за сунцем жуди,
Без свести о лањском мразу и о студи,
Чезнем: ко да нисам позно горке дане.
И осећам: све што ми душа сања,
Из гроба се неког испотајно диже,
Где још гори чежњом неке свете кости.
Дишем мирис мртвих у часу цветања.
Док с духом незнао блиским мени стиже
С пупољака сочних музика младости.
Као меки, цветни снег јабуке ране,
Што ми тихи ветри, љубећ сочне гране,
Доносе; с музиком младости и цвета.
Валом заборава топим горке дане.
Ко пупољад млада што за сунцем жуди,
Без свести о лањском мразу и о студи,
Чезнем: ко да нисам позно горке дане.
И осећам: све што ми душа сања,
Из гроба се неког испотајно диже,
Где још гори чежњом неке свете кости.
Дишем мирис мртвих у часу цветања.
Док с духом незнао блиским мени стиже
С пупољака сочних музика младости.
Нема коментара:
Постави коментар