ДАХ ПРОЛЕЋА - Миодраг Мијо Никић

Све се буди
из зимскога мира
и ветар благи
нежно ме дира.

Бели праменови снега
на пропланку се вију
брзи потоци журно
придошлу воду пију.

Ниче лист кукурека
леска просула реје
сунце иза ретких облака
све јаче ме греје.

Распукле се беле маце
висибаба листове шири
пауци своју врежу плету
палви цветић из земље вири.

Јато малених птица
у лету се поиграва
кроз суво опало лишће
избија зелена трава.

Дах пролећа стиже
нечујно у трену
скида хладни оклоп
односи зимску копрену.