УЗМИ МИ ДУШУ - Ксенија Станковић

Узми моју душу под окриље свога неба
и закључај ми уздах.
Љубавници нисмо, а љубави данак треба дати!
Шта смо онда ми?
Узми моје срце, обоји га у непорочно, бело,
Љубави, ти што не осећаш боље, не видиш мирисе,
не чујеш осећање.

Ти долазиш с путником без пута.

И када заборавиш нит без краја
осећања љубави, загрљаја,
ја ћу чекати у неком смислу,
у неком времену који простор
крвним судом везује.