ОПРОСТИ - Светислав Стефановић

Не реци, драга, да те заборављам
И да ми љубав према теби хладни,
Кад дођу они дани ружни, гадни
Са слашћу када себе сам злостављам

И тебе мучећ; кад ти отпоздрављам
На миле речи: о љубави, падни,
Усахни и ти, ко и живот јадни
И трази сви, што за собом остављам.

То није, драга, мој дух ми у усти,
То човек тад из мојих речи збори,
Мученик онај, што га вечност створи

Да буде ништа, један тренут пусти,
Да сијне час кроз таме вео густи,
Па на том сјају свог идола згори.