понедељак, 28. јул 2014.

ЈУДИ - Светислав Стефановић

1

Зашто си издао Спаситеља Христа?
Каква је сила на то те навела?
Да л` је у теби свака милост свела,
Па звере поста, или мржња иста?

Ил` пламом лепшим душа ти заблиста?
Можда ти жеља беше дрска, смела,
Презрет загробни рај, небеса цела
И апостола тих небеса, Христа?

Па му, што хтеде у долини плача
И сваку искру среће да сахрани
Одрицањем, показат да је јача

Земља, када си с поругом просјака
И њега и рај, бедним обећаним
Продо за земни триест сребрњака?

2

Не боје се што те обеђују, криве!
Мртав је давно онај, кога си продо,
Ал` кад си њега смртном врагу одо
Посто си пророк - тобом људи живе.

У врту, кад си, где цвају оливе,
Римљанском оку месију проказао,
Да ли си сањо да си тад показо
Победни изглед будућности сиве?

Када си реко: Ево божјег сина!
Овај се прави да је послат с неба!
Јес` чуо тад из векова дубина

Страховит одјек: Шта ће нама неба
Другог до овог што ј` у нашој души?
Зар изван нас нам каквог бога треба?

Нема коментара:

Постави коментар