Ја нећу, мила, да умрем ко свако
Земљино робље, ил` жртва немоћи;
Да бедник тражим од бедних помоћи,
Нити да кукам: "Смилуј ми се, рако!"
Нити бих тада за животом плако,
Већ бих да згаснем у свој својој моћи;
Нит желео бих дан по смртној ноћи -
Нек све се сврши поносно и лако.
До досаде ја не бих рад да живим,
Да вређам живот погледима кривим
Пре нег ме свет у читуљу записа.
Већ кад се дух на новог спрема виса,
Да смрт ме отме у пуној лепоти, -
Ко цвет откину, ал` још пун мириса.
Земљино робље, ил` жртва немоћи;
Да бедник тражим од бедних помоћи,
Нити да кукам: "Смилуј ми се, рако!"
Нити бих тада за животом плако,
Већ бих да згаснем у свој својој моћи;
Нит желео бих дан по смртној ноћи -
Нек све се сврши поносно и лако.
До досаде ја не бих рад да живим,
Да вређам живот погледима кривим
Пре нег ме свет у читуљу записа.
Већ кад се дух на новог спрема виса,
Да смрт ме отме у пуној лепоти, -
Ко цвет откину, ал` још пун мириса.
Нема коментара:
Постави коментар