ВРАТНИЦЕ ЗОРЕ - Миломир Тодоровић Милак

Ни камен ни цевт
Из канџи јастреба паде,
Обојен шареним јутром
Кад звезде нестадоше.

Говори јутро из сна
Трепетом таласа
Са реке маглени нити
Увија румене вали
Кроз вратнице зоре.

У дну корита уцвала
У месечини сањива
Почиње да пева,
Ни камен ни цвет
Уснули зрачак сунца.