БОГ МИЛОСРЂА - Десанка Максимовић

Пролеће је милосрђа бог млади,
изишло је у поље пре дана
и крај путева и плотова сади,
и ничу поља никад неорана.

Надничару што за другог ради
залива росом спарушену њиву.
И удовици с нејаком чељади
благосиља јединицу шљиву.

И ономе што без крова хода
диже крај пута зелене стреје;
за путника сади вреже јагода,
на тужнога се благо смеје.

Крај колиба где умиру од глади
самоникле плодове сеје.
Пролеће је милосрђа бог млади,
просјакове руке вас дан греје.