ШУМА НА ЖЕЗИ - Десанка Максимовић

Шума у грозници убрзано дише,
ватра јој се пење до четрдесет.
Зрак мирише на сметове,
на врео камен,
и на сух тресет.

Ветар тек преболео сушу
донео јој је бољку
и пун беса
испија земљи душу,
повија круне столетног храста,
гнезда и суварке на тле стреса
као море на обалу шкољку.

Лишће једва дише од врела зрака
пуно неспокоја,
очекујући да се смањи
ватра опака,
али шуми никако још да избију
благотворне капље зноја.