КРАЈ ЈЕ ЛЕТУ - Десанка Максимовић

Мирише земља сунцем загрејана
на корење, на семенке, на сету,
коракне мисао као лист јоргована -
крај је лету.

Избиле по грању црвене бобе,
црвене пеге виде се у сувом смету,
пуне су црвеног сјаја предвече собе -
крај је лету.

Беле се у лишћу суварци као кости,
у косу павити сребрне нити се плету.
Хоће ли срце моћи да премости
краја лету?