ИЗА ШТИТА ПОЕЗИЈЕ - Десанка Максимовић

Речи које сам тајила,
које нису могле бити изречене
очи у очи, на раскршћу,
од стида, од страха,
стоје у песми неприкосновене.

Прошле кроз чистилиште
поезије и бола,
греха су опроштене
као да су исказане са олтара,
као да су обзнањене са престола.

У песми су као у зачараном врту
куд само трагачи за сном зађу.
У њој, као мед у шумском саћу,
речи стоје
свачије и ничије,
и твоје и моје.

Речи у поезији невино звуче
као први пут изговорене,
као љубавне изјаве
на срцу лицидерском.
Тахо их читај, нагнеш ли кад главу
над песмама свеском.