ПРКОС - Светислав Стефановић

Ја волим да се пред светом правим
Гори, да себи придајем мане
И грехе, којих немам; да славим
Идеје што су за свет отроване.

Волим под влашћу смелог каприца
Да јед и пакост, мржњу и злобу
Подижем на се, док ведра лица
Пркосим свему свету и добу.

Ох, какве сласти трпити стреле,
Гледати ране рођеног срца -
Задат их могу, али их не целе

Нит крв ми даше, што из њих врца
Ти, што је лију! - Да дивне сласти,
Ко сунчев зрак с блеском у понор пасти!