Од ружиног стабла
Са Христовог гроба
Направљена је једна
Црна лаута;
Од лозе пуне
И зелене
Јасне су струне
Њене.
О, јао, мој друже,
Како блажено појаше,
Тако еротски слатко,
Тако исусовски бојазно,
Та црна лаута од руже!
У мајској ноћи свијетлој
Слушо сам њезин пој,
И ја се, љубећи, тада
Пробудих, пун бола и јада,
И мом животу у тај час
Дадоше чежње
Пламен вас.
О, јао, мој друже,
Како блажено појаше,
Тако еротски слатко,
Тако исусовски бојазно,
Та црна лаута од руже!
Са Христовог гроба
Направљена је једна
Црна лаута;
Од лозе пуне
И зелене
Јасне су струне
Њене.
О, јао, мој друже,
Како блажено појаше,
Тако еротски слатко,
Тако исусовски бојазно,
Та црна лаута од руже!
У мајској ноћи свијетлој
Слушо сам њезин пој,
И ја се, љубећи, тада
Пробудих, пун бола и јада,
И мом животу у тај час
Дадоше чежње
Пламен вас.
О, јао, мој друже,
Како блажено појаше,
Тако еротски слатко,
Тако исусовски бојазно,
Та црна лаута од руже!
Нема коментара:
Постави коментар